Шта гледаш
На клупи је један објектив од 50mm, растављен дуж шине тако да су његове стаклене групе и месингани хеликоид видљиви, а не скривени у цеви: задња група уз бајонет, дијафрагма између група, предња група која јаше на хеликоиду. Превуци прстен фокуса (или окрени бројчаник на конзоли) и хеликоид увија предњу групу унутра или напоље. Изабери f/2, f/5.6 или f/16 и дијафрагма отвара или затвара сноп светла који пролази. Пребаци објектив на Склопљено или притисни X и делови се враћају један у други у једну цев.
Испред објектива, стаклена табла са мрежом стоји на правој удаљености фокуса и сече право кроз малу диораму: бор на 37cm, колибу на 55cm и планински врх на 95cm, три станице на које скачу дугмад Предњи план, Средњи план и Позадина. Иза објектива, на другом крају шине, зраци падају на мат стакло самог сензора. Слика коју оно показује је окренута наглавачке, на исти начин како је прави објектив увек пројектује пре него што је огледало или екран окрену у исправан положај за тебе.
Прекидач Сцена на врху контрола усмерава исти објектив на још два мотива, сваки са својом лекцијом: портрет пса, где је зона оштрине дубока око центиметар, и луку у сумрак, где се свако светло ван фокуса претвара у куглу боке.
Раван фокуса је раван, а не тачка
Објектив може само једну удаљеност истовремено да доведе у прави фокус. Светлост из тачке на тој удаљености напушта задњи део објектива као конус који се затвара у тачку тачно на сензору. Светлост из било чега ближег или даљег затвара се у тачку испред сензора или иза њега, па док стигне до стакла поново се отвори у мали диск. То је оно што црта светлећа мрежа на клупи: не мекана зона, већ једна равна раван која сече сцену где год је прстен фокуса постави. Све на тој равни је тачка. Све ван ње је диск, а диск расте што је даље од равни у било ком смеру.
Зашто је зона оштрине толико танка изблиза и како је бленда отвара
Фокусирај бор на 37cm и подеси бленду на f/2 и зона која се и даље чита као прихватљиво оштра иде од око 36.7cm до 37.3cm: једва пола центиметра дубине. Затвори на f/5.6 и она расте на отприлике 36.3-37.8cm, око 15mm. Затвори даље на f/16 и она се протеже на око 34.9-39.3cm, близу 44mm, осам пута више од зоне при f/2 са истог места. То је цео трик иза затварања бленде за макро снимак или снимање производа: објектив се није променио, само ширина снопа светла који пропушта, а ужи сноп подноси више удаљености са обе стране равни пре него што му диск нарасте довољно да се примети.
Удаљеност ради исти посао уопште не дирајући бленду. Помери тачку фокуса на врх на 95cm и, чак и при f/2, зона оштрине је дубока око 4cm, отприлике седам пута више него што ти је исто f/2 давало на 37cm. Ништа тако близу објективу никад се неће понашати као нешто на 95cm, коју год бленду изабрао.
Користи обоје одједном и промена је драматична. Фокусирај врх на 95cm, затвори на f/16 и зона оштрине иде од око 81cm до 114cm, отприлике 32cm дубине: скоро шездесет пута више од пола центиметра од кога си почео на 37cm и f/2. На клупи се танка стаклена табла надима у дубок блок око планине.
Шта значи „довољно оштро“
Дубинска оштрина заправо није граница, већ процена којој је дат број. Ова клупа сматра диск прихватљиво оштрим чим је мањи од кружића нејасноће сензора, који се овде узима као стандардна дијагонала пуног формата од 43.27mm подељена са 1500, око 0.029mm на самом сензору. То је иста конвенција коју користи Калкулатор дубинске оштрине, па се та два алата никад не разилазе око тога где зона завршава.
Ту процену можеш да гледаш како се доноси на самој клупи. Фокусирај бор при f/2 и врх, који је 58cm даље, пада на сензор као диск пречника око 2.4mm, отприлике 6.6% ширине кадра: довољно мекан да се на први поглед чита као замућена позадина. Затвори на f/16 не дирајући фокус и исти врх се смањује на око 0.3mm, испод 1% ширине кадра. То је и даље десет пута више од кружића нејасноће, па га клупа и даље држи ван зоне оштрине: јасна планина сада уместо мрље, али приметно мекша од бора.
Зашто је нос оштар, а око меко
Пребаци сцену на Портрет и објектив је уперен у пса, довољно близу да испуни кадар: врх носа на 45cm, ближе око на 50cm, даље око на 53cm. На тој удаљености објектив од 50mm при f/2 нема скоро никакву резерву. Фокусирај ближе око и зона оштрине иде од око 49.5cm до 50.5cm: око центиметар дубине, на лицу које је дубоко 8cm од врха носа до даљег ока.
Нос је најближа и најистакнутија ствар у кадру, па је то лако место да фокус падне. Фокусирај нос и зона оштрине се налази од око 44.6cm до 45.4cm, испод центиметра, а оба ока су иза ње. Ближе око пада на сензор као диск пречника око 0.31mm, скоро једанаест пута више од кружића нејасноће од 0.029mm, а даље око као диск од 0.47mm, шеснаест пута више: оштар нос и два мека ока, а очи су прва ствар на коју свако гледа. Чак ни f/16 то не спасава: са фокусом остављеним на носу, зона се завршава на око 48.6cm, и даље пре ближег ока.
Стави фокус на око и слика се преокреће. Ближе око постаје тачка, а нос, 5cm испред њега, постаје диск од 0.31mm. Даље око, 3cm даље назад, и даље пада као диск од 0.16mm при f/2, више од пет пута веће од кружића нејасноће, па је једно око оштро, а друго само скоро. То је обично боља фотографија: мек нос чита се као дубина, а мекано око као промашај. Да добијеш оба ока, фокусирај између њих на 51.5cm и затвори на f/5.6: зона оштрине сада иде од 50cm до око 53.1cm, дубока 3.1cm, оба ока падају унутар ње (ближе једва), а нос остаје мекан диск од 0.14mm. Само затварање није довољно: при f/5.6 са фокусом и даље на ближем оку, зона се завршава на око 51.5cm, пре даљег ока. Изблиза је важније где постављаш зону оштрине него колико је дубока.
Види то на клупи: раван фокуса на врху носа, са оба ока иза ње.
Одакле долази боке
Боке је опет исти диск, само га је лакше видети. Свака тачка светла која није на равни фокуса стиже на сензор као диск, а мало јако светло на тамној позадини чини тај диск немогуће превидети. Пребаци сцену на Луку, луку у сумрак, и фокусирај чамац на 40cm, при f/2: лампа на 70cm, 30cm иза равни, пада као диск пречника око 1.5mm, преко 4% ширине кадра, а светло тако далеко као купола на 110cm као диск од 2.3mm, преко 6%. То је разлика између тачке светла и лопте од њега.
Величина диска зависи од две ствари. Прва је колико је светло удаљено од равни фокуса. Фокусирај уместо тога лампу и лампа се смањује на тачку, светло на куполи, сада само 40cm иза равни, шири се на свега 0.7mm, а чамац, 30cm испред, расте на 1.4mm. Друга је бленда. Диск је мала слика отвора кроз који је светло прошло, па се мења са тим отвором: када је фокус поново на чамцу, затвори на f/16 и отвор је осам пута ужи него при f/2, а такав је и диск лампе: око 0.19mm, око пола процента ширине кадра. То више није лопта, само одсјај, и даље није оштар: 0.19mm је више од шест пута веће од кружића нејасноће, па клупа и даље рачуна лампу као ван зоне оштрине.
Облик такође долази од бленде. Округао отвор прави округле дискове; дијафрагма са равним ламелама прави многоугао са једном страном по ламели. Објектив на клупи има седам, па су његови дискови скоро округли потпуно отворени, а постају седмострани како затвараш.
Види то на клупи: мат стакло фокусирано на чамац при f/2, са светлима луке иза њега претвореним у дискове.
Серија фокуса и слагање
Екран на средини конзоле држи пет кадрова исте сцене, фокусираних све дубље: 33cm, 42cm, 55cm, 72cm и 95cm, сваки снимљен на било којој бленди коју си изабрао. Кликни на кадар и објектив се поново фокусира на ту удаљеност. То је серија фокуса, низ који макро или производни фотограф заиста снима када једна бленда не може да стави цео мотив у зону оштрине без дифракције која ионако омекшава све. Софтвер за слагање затим задржава само најоштрији део сваког кадра и спаја их у једну слику која је оштра од предњег до задњег плана на начин на који ниједна појединачна експозиција сама не би могла.
Одакле заправо долази промашен фокус
На правом снимању ретко је математика оно што пође по злу. Тачка аутофокуса се закључа на ограду уместо на лице иза ње. Мотив се нагне напред за она два или три центиметра колико портрет са f/1.8 има у резерви између закључавања фокуса и затварача. Тело и објектив се благо не слажу око тога где њихов сопствени мотор фокуса мисли да је „у фокусу“, и сваки кадар пада мало испред или иза равни коју си мислио. Ништа од тога се не види као мутна фотографија коју можеш касније да поправиш, већ само као фотографија за задржавање коју ниси добио, поред девет скоро истих кадрова где јеси.
Колико светла прође
Бленда је величина рупе коју дијафрагма оставља отвореном. Фотографи је мере у степенима: један пун степен пушта тачно половину светла претходног степена, или дупло светла следећег. F-бројеви изгледају равномерно распоређени, f/2, f/2.8, f/4, f/5.6, f/8, f/11, f/16, али светло се мења са површином рупе, а не са њеном ширином, па опада као 1 подељено са f-бројем на квадрат. Затвори од f/2 на f/16, шест пуних степени, и светло не пада на шестину или осмину: пада на 1/64. Гледај мат стакло на крају клупе са сензором док затвараш дијафрагму и то је оно што видиш: иста рупа која шири или сужава зону оштрине одлучује и колико је слика светла на почетку, пре него што брзина затварача или ISO добију реч.
Брзина затварача и покретни прорез
Брзина затварача је колико дуго сензор сме да сакупља светлост. Превуци клизач затварача удесно и слика на стаклу постаје светлија, степен за свако удвостручавање времена, а све што се креће почиње да се размазује, уживо, пре него што си било шта снимио. Притисни Сними и затварач клупе у равни фокуса ради успорено да можеш да гледаш како ради: две ламеле прелазе кадар, једна га отвара, а друга јури иза да га поново затвори. Спорије од 1/250s, брзине синхронизације блица, прва ламела заврши прелазак пре него што друга крене. Брже од тога, две ламеле путују заједно као узак прорез, преносећи светло преко кадра уместо да га отворе одједном.
Док је затварач отворен, сцена наставља да се креће, а клупа исцртава целу експозицију, а не један тренутак, па се све што се померало размазује: псећи реп који маше, замах крила птице, галеб који прелази луку. Држиш ли камеру у руци, на врх се слаже друга врста замућења, дрхтање премало да се примети оком, али довољно велико да омекша фотографију што дуже затварач остаје отворен. Практично правило је отприлике један подељено са жижном даљином, око 1/50s за објектив од 50mm на клупи. Focus Lab даје томе мало маргине, па се дрхтање почиње видети на 1/40s и спорије. Укључи прекидач Статив и оно нестаје, остављајући само оно што мотив сам ради.
ISO: појачавање звука, а не светла
Бленда и брзина затварача оба контролишу колико светла заиста стиже до сензора. ISO не: он долази после, појачавајући сигнал који је сензор већ сакупио, на исти начин на који појачавање звука на тихом снимку не додаје ништа што раније није било ту. Подигни ISO и фотографија постаје светлија, али шум, зрно и пегице у равним деловима фотографије, расте такође, јер појачало појачава сигнал састављен од мање фотона за исту светлину. На клупи тај шум је једва видљив пре око ISO 3200, а постаје очигледан до ISO 12800. ISO је последња полуга коју повлачиш, корисна када је бленда већ толико отворена колико иде, а затварач већ толико спор колико можеш да држиш или мотив дозвољава.
Троугао експозиције и бројчаник камере
Бленда, брзина затварача и ISO су троугао експозиције: промени једно и, да задржиш исту светлину, једно од друга два мора да се помери у складу с тим. Бројчаник режима на клупи огледа праву камеру. У M, ручно, подразумевано, све три подешаваш сам и свака промена се одмах види на слици. У A, приоритет бленде, бираш бленду, а камера израчунава брзину затварача. У S, приоритет затварача, бираш брзину затварача, а камера израчунава бленду. Мерач експозиције чита колико је резултат далеко, од -3 степена, претамно, до +3, пресветло.
Компромиси су стварни, а не само бројеви. У портретној соби осветљеној лампом, при EV 7 и ISO 400, f/2 даје лак затварач од 1/125s. Затвори на f/16 за дубљу зону оштрине и мерач сада жели 1/2s, шест степени спорије и далеко изван онога што рука може мирно да држи. У ручном режиму слика једноставно постаје шест степени тамнија док не вратиш светло; A режим би ти без приговора понудио тај затварач од пола секунде. Решење је статив, или да део тих степени вратиш преко ISO вредности уместо времена затварача. Долина на поподневном сунцу ретко уједе на овај начин: EV 14 дозвољава да се f/16 и даље снима на 1/60s. Лука у сумрак је EV 4 и почиње на ISO 1600: f/2 и даље успева да из руке снимиш 1/60s, f/5.6 пада на 1/8s, а f/16 захтева целу секунду, поново територија статива.
Често постављана питања
То је она једна удаљеност од објектива која се на сензор пројектује као права тачка. Објектив може да се фокусира на само једну удаљеност истовремено, па је раван фокуса та удаљеност развучена равно преко целе сцене. Све ближе или даље пада на сензор као мали диск, а не као тачка, а баш то дубинска оштрина мери.
Зато што је само раван фокуса икада заиста оштра. Све остало у кадру исцртава се као диск замућења чија величина расте са удаљеношћу од те равни, а диск довољно мали остаје испод границе разлучивања самог ока и даље се чита као оштар. Та толеранција има име, кружић нејасноће, и од ње је изграђена свака вредност дубинске оштрине.
Не. Бленда никад не помера раван фокуса, то ради само прстен фокуса. Бленда мења колико брзо диск расте како се удаљаваш од те равни: широка бленда као f/2 пропушта дебео сноп светла, па диск брзо расте, а зона оштрине је танка. Уска бленда као f/16 пропушта танак сноп, па диск расте споро, а зона оштрине је много дубља са обе стране исте равни.
Раван фокуса је једна удаљеност: једно место на које је објектив заиста фокусиран. Дубинска оштрина је опсег удаљености испред и иза те равни чији је диск замућења још довољно мали да се назове оштрим. Једна раван, један број; дубинска оштрина, зона изграђена око ње из бленде, жижне даљине и тога колико је далеко сама раван.
На око. Изблиза је зона оштрине сићушна: са објективом од 50mm при f/2 и оком удаљеним 50cm дубока је око центиметар, па фокусирање на нос, неколико центиметара ближе, оставља очи приметно меким. Фокусирај најближе око, а ако ти треба оба ока оштра, фокусирај између њих и мало затвори: на Focus Lab портрету, 51.5cm при f/5.6 даје оба.
Боке лопта је диск замућења светла ван фокуса. Расте са ширином бленде и са удаљеношћу светла од равни фокуса, па широка бленда и светло далеко иза мотива праве велике лопте, а затварање их смањује ка одсјају. Њен облик је облик бленде: округао када је дијафрагма потпуно отворена, а многоугао са једном страном по ламели када је равне ламеле затварају.
Објектив савија светлост која прелази кроз једну тачку близу свог центра, па зрак који напушта врх сцене на крају прелази на дно слике, а зрак са леве стране завршава на десној. Тако објектив једноставно формира слику, на мат стаклу, на филму или на дигиталном сензору. Тражило камере или преглед на екрану затим је враћа у исправан положај за тебе, или оптички помоћу огледала и пентапризме или софтверски.
Бленда, брзина затварача и ISO заједно одређују колико је фотографија светла: троугао експозиције. Промени једно и, да задржиш исту светлину, једно од друга два мора да се помери да надокнади. Отвори бленду, успори затварач или повећај ISO и фотографија постаје светлија; сузи бленду, убрзај затварач или смањи ISO и постаје тамнија.
Мања бленда, већи f-број, је мања рупа, а мања рупа пропушта мање светла: затварање са f/2 на f/16 смањује светло на 1/64. Да би се добила иста светлина, сензор мора дуже да сакупља светлост, зато режим приоритета бленде успорава затварач сваки пут када затвориш бленду. У Focus Lab портретној соби то значи да затварач пада са 1/125s при f/2 на пола секунде при f/16.
Као практично правило, отприлике један подељено са жижном даљином: око 1/50s за објектив од 50mm. Focus Lab даје томе мало маргине, па се дрхтање руке почиње видети на 1/40s и спорије. Статив потпуно уклања то дрхтање, зато ти Focus Lab дозвољава да га укључиш пре снимања.
Да. ISO појачава сигнал који је сензор већ сакупио, уместо да прикупља више светла, па исто појачање које осветљава фотографију појачава и шум, зрно и пегице видљиве у равним деловима. На Focus Lab шум је једва видљив испод око ISO 3200, а јасно видљив до ISO 12800.
То су режими експозиције. M је ручно, подразумевано у Focus Lab: сам подешаваш бленду, брзину затварача и ISO. A је приоритет бленде: бираш бленду, а камера израчунава одговарајућу брзину затварача. S је приоритет затварача: бираш брзину затварача, а камера израчунава бленду. Мерач експозиције показује колико је резултат удаљен од исправне експозиције, од -3 степена до +3.
Да. Без регистрације, без налога, а све на клупи ради у твом прегледачу.
Па нека imagic пронађе кадрове који су заиста пали на раван
imagic оцењује сваку фотографију у сесији по оштрини, експозицији, шуму, композицији и детаљима, локално на твом рачунару, ништа се не отпрема, и аутоматски бира најоштрији кадар из сваке серије снимака. Бесплатан пробни период од 500 извоза, картица није потребна.